We use cookies to personalise content and ads, to provide social media features and to analyse our traffic. Read more…
Saturday
28
APR

Царство мрака, Народно позориште у Београду - гостовање

19:30
22:30

Get Directions

Category
#var:page_name# cover

"Царство мрака", Лав Николајевич Толстој, гостовање НП Београд

Режија: Игор Вук Торбица
Адаптација: Тијана Грумић, Игор Вук Торбица
Драматурзи: Молина Удовички Фотез и Тијана Грумић

Премијерна подела:
Матрјона Олга Одановић, Анисја Хана Селимовић, Акуљина Вања Ејдус, Петар Љубомир Бандовић, Кума Анастасиа Мандић, Аћим Небојша Љубишић, Никита Иван Ђорђевић, Митрић Никола Вујовић, Марина Ивана Шћепановић, Ањутка Јелена Благојевић, Сват Новак Радуловић

РЕЧ ДРАМАТУРГА
Неколико година пре него што ће Лав Николајевич Толстој написати комад Царство мрака, негде у руској провинцији заиста је забележен случај човека који на дан свадбе своје ћерке јавно признаје све злочине које је починио и тражи искупљење грехова. Како и сам Толстој у свом дневнику наводи, инспирисан овим инцидентом, он 1885. године почиње да пише Царство мрака. Ипак, ако имамо у виду чиме је комад инспирисан и наслов који носи, не чуди што је по објављивању био забрањен за извођење у Русији, све до 1902, односно док писац није пристао да оним најстрашнијим сценама из комада допише алтернативу. Када пише о уметности, Толстој њен циљ и сврху налази у преношењу емоције; она је средство општења између два човека – оног који нешто проживљава и носи неку емоцију у себи и оног који то посматра и прима одређене импулсе, почињући и сам нешто да осећа. Међутим, како и сам Толстој тврди, заблуда је да је задатак уметности да пренесе само позитивне емоције и тиме посматрача ушушка у неку врсту задовољства. Баш напротив, он каже да осећања којима уметност треба да „зарази“ посматрача могу бити најразличитија могућа – од веома јаких и веома слабих, преко веома узвишених и веома безначајних (ниских), па све до веома добрих и веома лоших, јер све то (а оквир не може бити шири) припада уметности. Из самог наслова може се наслутити какву врсту осећања овај комад има намеру да произведе и изазове у људима. Царство мрака доноси наизглед дубоко религиозну причу о човеку који је изгубио пут – Никити, младом слуги на руском сеоском имању који, како прича одмиче, све дубље упада из греха у грех. Поднаслов комада каже да од сламке кућа изгори, а за Никиту је, у том случају, само питање времена када ће све око њега изгорети. Толстој не тражи психолошка објашњења за понашање својих ликова, нити се много труди да претпостави да можда свако од нас у себи носи способност за такву врсту изопачености, већ напротив, делује као да он за овакве људске карактере највише криви очајничко сиромаштво из којег сви они потичу. Иако је Никита у Толстојевом комаду добио централно место, оно што је неизбежно поменути јесу женска лица ове драме, која, онако како их писац позиционира, заправо покрећу зло које се дешава и развија у њиховом царству мрака. Међутим, иако Толстој врло извесно само мушкарцу пружа прилику за искупљење, док за жену (која је за њега, у овом случају, покретач зла) тако нешто није могуће, овај текст ипак пружа довољно доказа да су сви ти људи који живе у једном таквом царству мрака и сами мрачни и сви међусобно подједнако способни за оно најгоре. У оваквој драмској структури, пуној драматичних догађаја и напетости која расте и расте јурећи ка искупљењу, нема места за велике дискусије, развијање карактера или било какве двосмислености –Толстој највећи простор за развијање пружа неморалу и злу његових драмских ликова. Мрак и морбидност које Толстој у овој драми приказује, дали су нам одличан повод да истражујемо како се они постављају на сцену, са свешћу да то може (и треба) бити још мрачније од свега онога што сам текст пружа. Ретко је публика у позоришту стављена у ситуацију да гледајући представу остане без лика за који може да се веже и са којим може да се поистовети. Ретко је и то да публици није пружена јасна подела на добро и зло, а самим тим и прилика да лако одабере на чијој ће страни бити, а ретко је и то да у позоришту публика буде суочена са толиком количином насиља и зла која преовлађује у сценама. Управо у томе видели смо прилику да се оствари жеља свих нас који смо стварали ову представу – да суочимо публику са приликама и људима који по правилу бивају невидљиви.
Тијана Грумић

Више на: https://www.narodnopozoriste.rs/carstvo-mraka