We use cookies to personalise content and ads, to provide social media features and to analyse our traffic. Read more…
Thursday
12
APR

Kreativnost V.2.018: Mesec kreativne ekonomije

19:00
21:00

Get Directions

Category
#var:page_name# cover

Kreativnost V.2.018: Aplikacija pametnih nacija

Tokom aprila meseca, tri četvrtka za redom, na Fakultetu za medije i komunikacije biće održana serija predavanja o tome da li je i koliko za neku naciju u savremenom svetu važno da kreativnost predstavlja jednu od najvažnijih osnova njenog razvoja.

Šta je kreativnost, šta ona znači u prvoj četvrtini XXI veka, kakva je njena veza sa ekonomijom, društvom i budućnošću jedne zemlje kao što je Srbija, kakva je uloga kreativnosti u savremenim okolnostima i modernom radu – to i još mnogo toga izložiće pet vrhunskih predavača:

12.04. od 19h u Sali 8

MIROSLAV ZDRAVKOVIĆ
Ekonomski analitičar, urednik portala Makroekonomija.org
Kreativni sektor Srbije – makroekonomska slika
Makroekonomska slika kreativnog sektora Srbije, uz komparativnu analizu kreativne ekonomije Beograda i susednih metropola i to na osnovu podataka RZS, TradeMapa i UNCTADa.

VOJA ŽANETIĆ
Predavač na FMK; Kreativni direktor agencije Mosaic
Kreativna Ekonomija: mit, moda i potreba
Šta je definicija kreativnosti, koja je njena uloge u svetu (i ekonomiji) u 2018. godini i nadalje? Kakvi mitovi i kakve istine o kreativnosti postoje (pa i na našoj teritoriji) i koje su posledice u slučaju da se opredelimo za (ekonomski) put u kome je kreativnost isključena. Da li kreativnost kao resurs može predstavljati jednu od osnova nove ekonomske, političke i ideološke podele sveta? Da li prihvatanje ili neprihvatanje ovog pogleda na svet usporava ili ubrzava države i nacije u razvoju. Da li postojanje kreativnosti omogućava neki (i kakav) položaj u budućoj ekonomskoj podeli sveta?

19.04. od 19h u Sali 8

LAZAR DŽAMIĆ
Predavač na FMK, edukator/konsultant
Etički izazovi modernog marketinga i kreativnih industrija
Etičke dileme modernog kreativnog profesionalca.
Podaci kao gorivo modernog marketinga.
Veliki Brat protiv male braće.
Kako izbeći da kreativne industrije postanu kognitivni zagađivači.
Orvel i Haksli: dve paradigme modernog marketing sveta.
Zašto je menjanje sveta kroz kreativnost jedini posao dostojan odrasle osobe.

26.04. od 19h u Sali 8

ALEKSANDAR ĐERIĆ
Poslovni konsultant za strategijski i projektni menadžment i osnivač Virtuelnog instituta
Upravljanje kreativnošću u poslovnim organizacijama: šta nas čeka?
Procena Svetske banke je da na svetu postoji oko 3,5 milijarde ljudi koji se mogu smatrati radnom snagom. To je nešto više od pola čovečanstva. Ovom broju u narednoj dekadi će se priključiti nekoliko stotina miliona robota, koji će s jedne strane smanjivati potrebu za ljudskim radom, a s druge strane, kreiraće nova radna mesta u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija. Ključno pitanje koje se postavlja pred ljudima i robotima jeste kako će se upravljati ovim sistemom u budućnosti i gde će biti smeštena uloga kreativnih procesa. Nije u pitanju samo dilema da li će ljudi upravljati robotima ili će roboti upravljati ljudima, već šta će činiti radni eko-sistem: čvrste strukture ili nove vrste kreativnih korelacija ljudi i mašina? Da li zaista nastupa doba kada će menadžment biti oslobođen menadžera, a da će novi upravljači biti pripadnici kreativne klase?

DR GORAN TOMKA
Kulturolog, docent na Fakultetu za sport i turizam
Ka kreativnom društvu – preduslovi i moguće putanje
Dominantni model razvoja kreativnih industrija pretpostavlja komercijalizaciju, te rast kompetitivnosti i efikasnosti kreativnog rada. Međutim, mnoga istraživanja pokazuju da za razvoj kreativnosti ključnu ulogu imaju saradnja (a ne kompetitivnost), učešće u upravljanju (a ne eksploatacija) i obrazovanje (a ne iskorišćavanje talenta). Šta ovi nalazi znače za razvoj kreativnih industrija? Predavanje nastoji da odgovori na ovo pitanje i skicira različite politike i prakse koje bi doprinele razvoju ne samo kreativnih industrija, već šire, kreativnog društva.